Porodica_Zizic

 

 

 

Пошаљите ваше слике, податке и породично сећање на: Javite se!

Порекло Жижића

Жижићи су црногорска породица, позната по великом поштењу, борби за истину, слободу, несебичности и пожртвованости у тежњи да се постигну виши циљеви за добро рода. Породица је изродила бројне јунаке који су дали животе у ратовима за слободу, као и снажне и умне жене.

Током векова братственици су добили бројна војна и мирнодопска ордења и одликовања, укључујући златну и сребрне медаље Обилића, Карађорђеве медаље и медаље Белих орлова (одликовања).

Жижићи су опевани од Његоша у епској песми Чардак Алексића.

Чланови породице су били јунаци, угледни и успешни људи, те је циљ сакупљања ове грађе да се податак о њима сачува за добро породице и да се пренесе новим поколењима.

Посебне заслуге припадају Миловану Жижићу (1921.-2004.) који је више деценија предано, стрпљиво и упорно сакупљао и обрадио огромну грађу о породици са циљем да ти подаци прерасту у заједничку књигу.

Постојање презимена
Постоји неколико основаних претпоставки о пореклу породице и презимена. По потврђеним историјским изворима презиме Жижић постоји већ од шеснаестог века. Наш писани родослов започиње око 1600. године, а постаје прецизнији од око 1700. године. Узимајући као почетну тачку првобитно порекло са Чева, могуће је да се под најездом освајача породица грана у два селидбена правца - ка Брдима у Црној Гори и ка Далмацији.

Порекло са Чева
Међу Жижићима се чува живо сећање да је порекло породице са Чева, стара Црна Гора. Славу свих Жижића - Св. Арханђела Михајла, славе и друге породице са Чева. Породично предање казује да се предак Илија доселио у Ровца, гдје се оженио дјевојком од братства Ђуришића, која се звала Жижа. Са њом је имао седам синова. Oни се по својој мајци Жижи прозову Жижићи.

Ровачко предање
Ово предање је записао у Ровцима Андрија Лубурић, сакупљајући грађу за своје дело о Дробњачком племену. По њему, Жижин отац, јунак и ратник Тривко Буришевић ("Гуриш", тј. "Гуришевић"), пореклом је био из Васојевића. Имао је седам синова и Жижу, једину кћер. Живео је у Ровцима, село Веље Дубоко, у раздобљу од 1680. до 1733. год.:

У Дубоком у Ровцима становао је Тривко Буришевић, пореклом Васојевић. Имао је седам синова и кћер Жижу. Био је врло богат и храбар. Неки Турски зулумћар, Мурат Ђурђевић, из Колашина дође са дванаест харачлија у Доњу Морачу, да покупи харач по Морачи и Ровцима. Сврати у манастир и учини зулум калуђерима. Причају, да га је калуђер клео, да га Бог и срећа нанесе на Тривка Буришевића и његових седам синова. Када то дочује Мурат, распита се за Тривка и оде њему. Турци почну да чине зулум. Тривко се договори са синовима да их побију. За вечеру им дадну вратовне погаче, те завратају, па их онда лако побију. Само један побегне. Тада Тривко (1733.) побегне у Сријем са пет синова, а два се склоне у Никшићку Жупу и населе у селу Југовићима, и тамо су од њих Зечевићи. Тривку остане у Ровцима кћер Жижа.

Останак у Ровцима, венчање уз погодбу

Жижа је била хрома, те се није могла прикључити бегству из Роваца са оцем и браћом. Ровчани пак причају да је била љута на браћу што су је оставили приликом бекства, те одби да иде са њима када су ови из Жупе дошли по њу.

Тада је у Роцима у селу Вишње становао ковач оружја Илија, пореклом из Куча (или Чева), који је ту доселио због крвне освете. Жижа га узме за мужа под погодбом, да узме њену славу Арханђелов дан уместо Светог Николу кога је до тада славио. По Жижи су се сви њихови потомци назвали Жижићи.

Сви Жижићи славе Арханђелов дан.

Синови
Жижа и Илија су имали седморицу синова: Петра, Мијата, Вула, Драгоја, Завишу, Радишу и Рада. Сви се они ижене и имадну двадесет три унука, који сви "приспију за оружје". Тако их је у једно доба било тридесет ратника, што је у доба тадашње посебице представљало велику силу у тим крајевима. Били су богати и храбри.

Овде дајемо родослов иза сваког од синова (вођен је само мушки родослов):

Петар - Мијат - Вујо - Драгоје - Завиша - Радивоје - Раде

Ратовања
Перо, ковачев син је био толико храбар и вешт војсковођа, да је у време неког напада на Подгорицу, предводио Морачане, Ровчане и Пипере и да би је, веле, тада заузео, да се није у боју ранио пред главни напад. Овај догађај се збио око 1780. год., када су између босанских и скадарских везира вођене крваве и дуге борбе око Подгорице.

Прича се, да је Илија ковач од свих Ровчана, први сазнао за погибију Махмут-паше Бушатлије (1796) и да је он за његову смрт ухватио муштулук Ровчанима. А познато је, да је Махмут-паша Бушатлија 1786. г. посекао на веру у Никшићу шездесет Ровчана. Стога је његова погибија примљена у Ровцима са великим одушевљењем и Илијин муштулук остао у живој народној успомени.

Селидба у Ускоке - Дробњак - у село Милошевиће
Пошто су се умножили и оснажили, Жижићи су дошли у велику заваду и сукоб са Ровчанима, због кога 1818. год. одлазе из села Веље Дубоко. По племенском предању Ровчана, које записује Андрија Лубурић у свом делу "Племе Дробњаци", повод за заваду је био сукоб око земље - Ровчани су се удружили како би освојили Жижиће, што су и успели.

Тада су Жижићи из племена Роваца ускочили у Дробњак - Ускоци. Првобитно су се склонили у Тушину, а 1820. године пређу у Милошевиће на Турски читлук (имање).

На први Арханђелов дан по досељењу у Милошевиће, дође им на славу кнез Ђоко Маловић и војвода Шујо Караџић и у име целога племена затраже од Жижића да оставе дотадашњу славу Арханђелов дан, а да узму Ђурђев дан за славу и тиме докажу верност дробњачкоме племену. Жижићи не пристану, но се дадну на оружје и принуде Дробњаке да одустану од овог свог захтева.

Селидба у Струг
Десетак година по доласку у Милошевиће, ускоче у Струг Вуле Радивојев са синовима Павићем и Неђељком, и Петар са синовима Ђорђем и Милованом и тамо се населе.

Вуле Радивојев Жижић је опеван у народним песмама (Петар Петровић Његош је написао 1847. и објавио 1850. године песму "Чардак Алексића" где је опеван јунак Вуле Жижић (песму прочитајте овде)

Павић Жижић и селидба у Поља Колашинска
Павић Вулов Жижић је починио једно славно дело које је било вредно пажње црногорске владе. Павић је посекао чувеног турског јунака Синана Свиралу 1861. године.

Прича је препричана овако (извор Љубица Љуша Жижић):

Павић Жижић, попео се на јасен (био је мали растом) те скочи на Синана Свиралу и одсече му главу. Главу однесе књазу Данилу. Од владе Црне Горе је добио чардак, и 15 рала оранице и 15 косанице - све до реке Таре, у Пољима код Мојковца. (Извор: усмено предање, Драгољуб и Љубица Жижић).

[У књигама је пак записано је да се овај догађај одиграо 1861. године, у ком случају је у питању био књаз Никола (Кнез Данило је погинуо 1860. године).]

На имању у Пољима крај Мојковца су се населили Павић и брат му Неђељко.

Jovan-Zizic
Јован Жижић
Drago-Zizic
Драго Жижић
Krsto-Zizic
Крсто Жижић
veljko-zizic
Вељко Жижић
Rajko-Zizic
Рајко Жижић

Zivko-Zizic
Живко Жижић

Zizici-Mojkovac
Породица Жижић - Мојковац