Podelite i vi vaše slike, podatke i porodično sećanje! Javite se!

Рајко Жижић

Илија - Завиша - Раде - Милован - Дрека - Марко - Рајко

1955- 2003

Рајко Жижић држи рекорд Црне Горе за највећи број освојених медаља на Олимпијским играма. Са репрезентацијом Југославије учествовао је на играма у Монтреалу 1976 (сребро), Москви (злато) и Лос Анђелесу (бронза).

Рајко Жижић је родјен 22. јануара 1955. у Милошевићима код Никшића. Кошарком је почео да се бави 1970. године у Сутјесци (Никшић). У својој богатој каријери је наступао за 4 клуба: Сутјеску, ОКК Београд, Црвену Звезду и Ремс (Француска), а за репрезентацију Југославије је одиграо 188 утакмица и постигао 981 поен у периоду од 1974.(Балканско првенство у Солуну) до 1984. године (Олимпијске игре у Лос Ангелесу). Први наступ за репрезентацију му је био пријатељски меч против Турске 1974. који су "плави" изгубили са 67:64. Током своје репрезентативне каријере је са нашим најбољим тимом имао биланс од 140 победа и 38 пораза.

Учествовао је са репрезентацијом на 3 Олимпијаде (1976, 1980, 1984), 2 Светска првенства (1978, 1982), 3 Европска првенства (1975, 1979, 1983), Медитеранским играма (1975 и 1979) и на Балканским првенствима (1974, 1976, 1979, 1980, 1983).

Последње што га се сећамо као играча је сезона 1986-87 када је после повратка у Црвено Звезду са клубом са Малог Калемегдана ушао у финале плеј-офа првенства Југославије где су "Црвено-бели" поражени од Партизана са 2-0. Опробао се и у тренртском послу, а највећи успех му је био освајање купа Југославије са ОКК Београдом 1993. после чега је закључио да тренерски посао ипак није за њега.
После тога се налазио на неколико спорских функција, а смрт га је затекла на функцији директора Предузећа "Еуробаскет 2005" које се бавило организацијом Европског првенства у Београду 2005. године. Поред тога, био је и председник скупштине КК Црвена Звезда.

Био је миран, тих и скроман човек и изузетно поштован од стране противника, колега, саиграча и целе спорске јавности.

Преминуо је 7. августа 2003. године у Београду од последица срчаног удара. Сахрањен је у Алеји великана на београдском Новом гробљу у присуству неколико хиљада људи, који су дошли да му одају последњу пошту.

Од великана југословенске кошарке опростили су се Војислав Андрић, Блаж Котарац и Небојша Зоркић. Ковчег су носили Душан Ивковић, Срећко Јарић, Зоран Славнић, Александар Ђорђевић, Владе Дивац и Бобан Петровић. Поводом преране смрти Рајка Жижића у свечаној сали Скупштине града пре подне је одржан и комеморативни скуп.

Један од највећих спортских тимова у историји нашег спорта - победници европског првенства 1975. године у Београду.

http://trojkalegende.blogspot.co.uk/2009/01/rajko-ii.html

Краљеви одбране:
https://exyukosarka.wordpress.com/2015/01/31/kraljevi-odbrane/#more-821

Рајко Жижић
Ако сам свој суд о Зденку Пругу донио претежно логичким закључивањем, суд о Рајку доносим након што сам га гледао десетак година. Можда помало роботично – зомбијевских покрета, "Жижа" је са својих 210 центиметара био компактнијом верзијом Стојка Вранковића. Декорирани репрезентативни центар је свој врхунац проживио у другој половини седамдесетих, када је и у нападу био првом опцијом ОКК Београда. Скокови и блокаде су били ту цијелу каријеру; Рајко је био специјалист за чување центара са педигреом. Као ветеран, предводио је Црвену Звезду до два финала плаyоффа у осамдесетима, '84 је најбољи центар домаће лиге, а нити Дивац га у финалу '87 није нешто посебно надиграо. Можда и највише остаје упамћен по утакмицама у дресу тима СФРЈ. Увијек играч роле, задатка, често замјена за Ћосића, Рајко је увијек био ту . У периоду 1975-84, за репрезентацију је одиграо импозантних 178 сусрета. Да су се статистике скокова и блокада водиле редовно, Рајко би засигурно био у Топ 5 првенства бивше државе у обје категорије.

 

RajkoZizic1
Рајко Жижић
RajkoZizic2
RajkoZizic3
RajkoZizic4