Теорија о Карађорђевом пореклу

Трипко Гуришевић - прадеда Карађорђев?

Стеван Поповић: Карађорђево поријекло.
Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 60, 1998. година (стране 150/160).
Стеван Поповић анализира теорије Карађорђевог порекла. Веома занимљив, прецизан и вредан чланак, са озбољним освртом на све изворе. Поповић искључује чланак Драгутина Вуковића, као хвалисање и повезивање са Војиновићима, и давнашњом властелом, али закључује са поприличном сигурношћу о вези Трипка Гуриша, односно Гуришића, са Карађорђевим претцима.
Погледајте текст: ЗБОРНИК.

Предање о Трипку Гуришу и његовом потомству у Србији - часопис Српско наслеђе (1998.)
По занимљивом истраживању часописа Српско наслеђе, Трипко Гуриш Кнежевић, пореклом Васојевић, који је 1733. са синовима и браћом избегао из села Веље Дубоко, Црна Гора, у Србију је прадеда Карађорђев.

Трипко је живео у другој половини XVII века, а доселио се из Лијешња у суседно село Веље Дубоко, у северозападном делу роваца. У Вељем Дубоком је побио колашинске Турке на челу са Бећир-агом, кад су дошли да од њега плене Немањића благо, наводно ту склоњено из манастира Мораче. Овај догађај је опеван у народној песми Трипко Гуриш и Бећир-ага, а Трипкова јунаштва у још неким десетерачким песмама. После убиства Бећир-аге, Трипко је морао да бежи из Вељег Дубоког, у којем се и данас показују остаци где му је била кућа, у Доњем селу, уз речицу Мртвицу, која протиче средином села, јер на том мјесту до сада није више подизана никаква зграда. Трипко се прво склања у село Драговољиће код Никшића, а одатле, кад осети да су му Турци на трагу, бежи у Васојевиће, где ће и погинути у једном окршају са Турцима, после чега се његова породица сели у Бихор, одакле ће неки његови синови прећи у Шумадију.

По родословном памћењу, које је у овим крајевима дубоко укорењено, Трипко је имао два брата - Вука и Марка, и шест синова - Петронија, Марка и Јована, који се помињу у народној песми, затим Симеуна, Радака и Митра (по некима је имао још и сина Антонија) и једну кћер, од које, удате за неког ускока, потиче братство Жижића.

По памћењу сачуваном међу Карађорђевим сродницима у Шумадији, које је истражио Миленко Вукићевић, Карађорђев деда Јован, који се населио у Вишевцу код Раче, имао је четири брата - двојици, од којих је један остао у Васојевићима, а други застао у селу Босиоци у Ужичкој нахији, имена су заборавили, а преостала двојица, који су с Јованом дошли овамо, јесу Радак (насељен у Мраморцу) и Митар (насељен у Башину). По овоме се може узети за разложно да су потомци Јовановог брата који су остали међу Васојевићима задржали прадедовско име, тј. Гурешићи, и претпоставити да су они потомци Петронија и Митра, а они у Биосци Симеунови.

Извор: Одакле и ког рода је старина Карађорђева- часопис Српско наслеђе (1998.)