Porodica_Zizic

 

 

 

Podelite i vi vaše slike, podatke i porodično sećanje! Javite se!

Poreklo Žižića

Žižići su crnogorska porodica, poznata po velikom poštenju, borbi za istinu, slobodu, nesebičnosti i požrtvovanosti u težnji da se postignu viši ciljevi za dobro roda. Porodica je izrodila brojne junake koji su dali živote u ratovima za slobodu, kao i snažne i umne žene.

Tokom vekova bratstvenici su dobili brojna vojna i mirnodopska ordenja i odlikovanja, uključujući zlatnu i srebrne medalje Obilića, Karađorđeve medalje i medalje Belih orlova (odlikovanja).

Žižići su opevani od Njegoša u epskoj pesmi Čardak Aleksića.

Članovi porodice su bili junaci, ugledni i uspešni ljudi, te je cilj sakupljanja ove građe da se podatak o njima sačuva za dobro porodice i da se prenese novim pokolenjima.

Posebne zasluge pripadaju Milovanu Žižiću (1921.-2004.) koji je više decenija predano, strpljivo i uporno sakupljao i obradio ogromnu građu o porodici sa ciljem da ti podaci prerastu u zajedničku knjigu.

Postojanje prezimena
Postoji nekoliko osnovanih pretpostavki o poreklu porodice i prezimena. Po potvrđenim istorijskim izvorima prezime Žižić postoji već od šesnaestog veka. Naš pisani rodoslov započinje oko 1600. godine, a postaje precizniji od oko 1700. godine. Uzimajući kao početnu tačku prvobitno poreklo sa Čeva, moguće je da se pod najezdom osvajača porodica grana u dva selidbena pravca - ka Brdima u Crnoj Gori i ka Dalmaciji.

Poreklo sa Čeva
Među Žižićima se čuva živo sećanje da je staro poreklo porodice sa Čeva, stara Crna Gora. Slavu svih Žižića - Sv. Arhanđela Mihajla, slave i druge porodice sa Čeva. Porodično predanje kazuje da se predak Ilija doselio u Rovca, gdje se oženio djevojkom od bratstva Đurišića, koja se zvala Žiža. Sa njom je imao sedam sinova. Oni se po svojoj majci Žiži prozovu Žižići.

Rovačko predanje
Ovo predanje je zapisao u Rovcima Andrija Luburić, sakupljajući građu za svoje delo o Drobnjačkom plemenu. Po njemu, Žižin otac, junak i ratnik Trivko Burišević ("Guriš", tj. "Gurišević"), poreklom je bio iz Vasojevića. Imao je sedam sinova i Žižu, jedinu kćer. Živeo je u Rovcima, selo Velje Duboko, u razdoblju od 1680. do 1733. god.:

U Dubokom u Rovcima stanovao je Trivko Burišević, poreklom Vasojević. Imao je sedam sinova i kćer Žižu. Bio je vrlo bogat i hrabar. Neki Turski zulumćar, Murat Đurđević, iz Kolašina dođe sa dvanaest haračlija u Donju Moraču, da pokupi harač po Morači i Rovcima. Svrati u manastir i učini zulum kaluđerima. Pričaju, da ga je kaluđer kleo, da ga Bog i sreća nanese na Trivka Buriševića i njegovih sedam sinova. Kada to dočuje Murat, raspita se za Trivka i ode njemu. Turci počnu da čine zulum. Trivko se dogovori sa sinovima da ih pobiju. Za večeru im dadnu vratovne pogače, te zavrataju, pa ih onda lako pobiju. Samo jedan pobegne. Tada Trivko (1733.) pobegne u Srijem sa pet sinova, a dva se sklone u Nikšićku Župu i nasele u selu Jugovićima, i tamo su od njih Zečevići. Trivku ostane u Rovcima kćer Žiža.

Ostanak u Rovcima, venčanje uz pogodbu

Žiža je bila hroma, te se nije mogla priključiti begstvu iz Rovaca sa ocem i braćom. Rovčani pak pričaju da je bila ljuta na braću što su je ostavili prilikom bekstva, te odbi da ide sa njima kada su ovi iz Župe došli po nju.

Tada je u Rocima u selu Višnje stanovao kovač oružja Ilija, poreklom iz Kuča (ili Čeva), koji je tu doselio zbog krvne osvete. Žiža ga uzme za muža pod pogodbom, da uzme njenu slavu Arhanđelov dan umesto Svetog Nikolu koga je do tada slavio. Po Žiži su se svi njihovi potomci nazvali Žižići.

Svi Žižići slave Arhanđelov dan.

Sinovi
Žiža i Ilija su imali sedmoricu sinova: Petra, Mijata, Vula, Dragoja, Zavišu, Radišu i Rada. Svi se oni ižene i imadnu dvadeset tri unuka, koji svi "prispiju za oružje". Tako ih je u jedno doba bilo trideset ratnika, što je u doba tadašnje posebice predstavljalo veliku silu u tim krajevima. Bili su bogati i hrabri.

Ovde dajemo rodoslov iza svakog od sinova (vođen je samo muški rodoslov):

Петар - Мијат - Вујо - Драгоје - Завиша - Радивоје - Раде

Ratovanja
Pero, kovačev sin je bio toliko hrabar i vešt vojskovođa, da je u vreme nekog napada na Podgoricu, predvodio Moračane, Rovčane i Pipere i da bi je, vele, tada zauzeo, da se nije u boju ranio pred glavni napad. Ovaj događaj se zbio oko 1780. god., kada su između bosanskih i skadarskih vezira vođene krvave i duge borbe oko Podgorice.

Priča se, da je Ilija kovač od svih Rovčana, prvi saznao za pogibiju Mahmut-paše Bušatlije (1796) i da je on za njegovu smrt uhvatio muštuluk Rovčanima. A poznato je, da je Mahmut-paša Bušatlija 1786. g. posekao na veru u Nikšiću šezdeset Rovčana. Stoga je njegova pogibija primljena u Rovcima sa velikim oduševljenjem i Ilijin muštuluk ostao u živoj narodnoj uspomeni.

Selidba u Uskoke - Drobnjak - u selo Miloševiće
Pošto su se umnožili i osnažili, Žižići su došli u veliku zavadu i sukob sa Rovčanima, zbog koga 1818. god. odlaze iz sela Velje Duboko. Po plemenskom predanju Rovčana, koje zapisuje Andrija Luburić u svom delu "Pleme Drobnjaci", povod za zavadu je bio sukob oko zemlje - Rovčani su se udružili kako bi osvojili Žižiće, što su i uspeli.

Tada su Žižići iz plemena Rovaca uskočili u Drobnjak - Uskoci. Prvobitno su se sklonili u Tušinu, a 1820. godine pređu u Miloševiće na Turski čitluk (imanje).

Na prvi Arhanđelov dan po doseljenju u Miloševiće, dođe im na slavu knez Đoko Malović i vojvoda Šujo Karadžić i u ime celoga plemena zatraže od Žižića da ostave dotadašnju slavu Arhanđelov dan, a da uzmu Đurđev dan za slavu i time dokažu vernost drobnjačkome plemenu. Žižići ne pristanu, no se dadnu na oružje i prinude Drobnjake da odustanu od ovog svog zahteva.

Selidba u Strug
Desetak godina po dolasku u Miloševiće, uskoče u Strug Vule Radivojev sa sinovima Pavićem i Neđeljkom, i Petar sa sinovima Đorđem i Milovanom i tamo se nasele.

Vule Radivojev Žižić je opevan u narodnim pesmama (Petar Petrović Njegoš je napisao 1847. i objavio 1850. godine pesmu "Čardak Aleksića" gde je opevan junak Vule Žižić (pesmu pročitajte ovde).

Pavić Žižić i selidba u Polja Kolašinska
Pavić Vulov Žižić je počinio jedno slavno delo koje je bilo vredno pažnje crnogorske vlade. Pavić je posekao čuvenog turskog junaka Sinana Sviralu 1861. godine.

Priča je prepričana ovako (izvor Ljubica Ljuša Žižić):

Pavić Žižić, popeo se na jasen (bio je mali rastom) te skoči na Sinana Sviralu i odseče mu glavu. Glavu odnese knjazu Danilu. Od vlade Crne Gore je dobio čardak, i 15 rala oranice i 15 kosanice - sve do reke Tare, u Poljima kod Mojkovca. (Izvor: usmeno predanje, Dragoljub i Ljubica Žižić).

[U knjigama je pak zapisano je da se ovaj događaj odigrao 1861. godine, u kom slučaju je u pitanju bio knjaz Nikola (Knez Danilo je poginuo 1860. godine).]

Na imanju u Poljima kraj Mojkovca su se naselili Pavić i brat mu Neđeljko.

Jovan-Zizic
Jovan Žižić
Drago-Zizic
Drago Žižić
Krsto-Zizic
Krsto Žižić
Veljko-Zizic
Veljko Žižić
Rajko-Zizic
Rajko Žižić

Zivko-Zizic
Živko Žižić

Zizici-Mojkovac
Porodica Žižić - Mojkovac