Podelite i vi vaše slike, podatke i porodično sećanje! Javite se!

Генерал Вељко Жижић

Милошевићи 11. јул 1912. - Београд 1. март 1993.
Википедија: https://sr.wikipedia.org/wiki/Veljko_Žižić (Петар Гајовић)

Вељко Жижић је син Јована Жижића, команданта Ускочко-дробњачке бригаде у Мојковачкој битци. Био је један од покретача устанка против окупатора у Црној Гори 1941. године, у дурмиторском крају. Током Другог светског рата Вељко Жижић је био командант Шесте црногорске ударне бригаде која је ослободила Никшић дана 18.09.1944. године.

Указом председништва Народне скупштине ФНРЈ од 16.12.1947., унапређен је у чин генерал-мајора. После рата постао је Врховни војни тужилац ЈНА.

Голи оток
Због одбијања да подиже оптужнице за тзв. Информбировце на основу намештених оптужница или несмотрених изјава, осуђен је на 14 година строгог затвора са губитком свих грађанских права у трајању од 3 године, као и губитак чина генерал-мајора.

У затвору и на Голом отоку је провео осам година од 21.2.1950. до 29.11.1957. Био је затворен у затворима Главњача у Београду и затвору Билећа, где су вршени притисци да промени ставове. На Голом отоку је био затворен у Петровој рупи где су ка затвореницима вршена најокрутнија мучења.

Супруга Радмила Жижић, рођ. Миловановић
Радмила је рођена је у месту Мајдево код Крушевца у Србији 01.02.1924., преминула је 14.09.1992. у Београду. Ухапшена је истог дана када и Вељко, 21.02.1950. Разлог хапшења је била њена веза са Вељком, па је између осталог од ње тражено и да га се јавно одрекне, што је она одбила. Радмила је била затворена око три године, и прошла је Главњачу, Голи оток као и Св.Гргур. Сматра се да услед здравствених последица преживљеног мучења Радмила и Вељко по напуштању затвора више нису могли имати деце.

Рехабилитација
Вељко Жижић је рехабилитован одлуком Вишег суда у Београду која је постала правноснажна дана 01.12.2014. године.

Стрељање оца Јована и брата Милана
По битци на Крнову 1941. године, Вељков отац, командант Јован Жижић и брат Милан су од стране Италијана позвани на преговоре. У питању је била превара. Јован и Милан су затворени и стрељани су у Пљевљима у јесен 1941. године, заједно са четворицом других Жижића.

----

”Иза Вељка Жижића остаје запис о његовом чојству, где је подигао глас против неправде, иако је знао да ће тиме запечатити свој коријен. И данас се памти његова историјска реченица, којом се као тужилац одрекао и положаја и удобности и слободе и жене и потомства: "Ја нећу слати људе на робију због њихових мисли!" Када су га послали на Голи оток, била је наредба да се највећа тортура врши управо над њим. Тада су отишли код његове жене, која је била у другом стању и тражили да се одрекне од свог мужа, под пријетњом да ће и њу одвести на Голи оток. Она је одбила. Затворили су је и наравно да је у затвору побацила. Тако су остали без порода.

ИЗВОРИ

Izvori: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1165220#golotočani

----
Тешке последице су погодиле и оне судије који нису "хтели да буду строги", а на Голи оток је било прогнано и неколико тужилаца јер нису хтели да "послушају полицију", него доказе. Председник Врховног суда ЈНА, генерал Мирко Крџић, био је ухапшен као информбировац зато што није хтео да потврди све пресуде по реду. Два месеца је био мучен на Бањици, где је и подлегао мучењу. Војни тужилац, генерал Вељко Жижић, био је ухапшен и послан на Голи оток јер није хтео да шаље на робију мимо закона, па је изгледало да је "недовољно оштар" (Марковић 1987: 79–80; Ковачевић и Растодер 1989: бр. 81; Перућица 1990: 55, 161).
----
Војном тужиоцу Вељку Жижићу и председнику Војног суда Мирку Крџићу стављено је у задатак од друга Тита да судски гоне присталице Информбироа. Они су то одбили као стари правници, са објашњењем да се за идејна размимоилажења у партији не треба кривично обрачунавати са неистомишљеницима преко суда. На то је Тика позвао Леку и тражио да полиција и УДБА преузму ту надлежност без суда и да отпремају и изричу казне припадницима Информбироа. Да за војне "кривце" формирају војни суд тамо где постоје јасни докази. Остале да шаљу на Голи оток. Укључили су и среске комитете. Генерал Крџић и Жижић ухапшени су. Крџић је страдао у истражном затвору у Београду под непознатим околностима, а Жижић је много година провео на Голом отоку. После пуштања са Голог отока дуго је живео у Београду и ћутао је.
----

ТАКОЂЕ

Вељко () Жижић, био је борац НОВ-а од 1941. године, и један од организатора устанка у бјелопољском крају. налазио се на одговорним дужностима током рата, а у поратном периоду био је функционер у органима Републике; носилац је Партизанске споменице 1941.



Супруга Радмила Жижић

Ukaz-General-Veljko-Zizic